Za Srbe mesec mart, kroz istoriju, nije bio samo vesnik proleća, buđenje prirode, radosti i ljubavi. Nažalost, istorija beleži da je treći mesec u godini za Srbiju često bio vesnik velikih stradanja, prelomnih i tragičnih političkih događaja.
Vraćajući točak istorije, evo malo podsećanja na martovske događaje, što bi i za istoriju mnogo većih naroda bilo – mnogo. Počnimo sa 27. martom 1941. godine, koji je u novijoj srpskoj istoriji počeo kao veliki antifašistički dan, kada se reklo veliko ne trojnom paktu, dan našeg jasnog odgovora fašizmu i nacizmu. Taj događaj, međutim, izazvao je bombardovanje Beograda 6. aprila, brzu kapitulaciju države i vojske, surovu nemačku okupaciju i četvorogodišnje ratno stradanje Srbije. Mnogo godina kasnije, 24. marta 1999. godine, NATO snage otpočele su 78 dana i noći dugo bombardovanje Srbije. Bombardovan je i veliki broj civilnih objekata – mostovi, termoelektrane, rafinerije, TV stanice i predajnici, vozovi, autobusi, pijace… I ubijeno više od 2 000 ljudi, pretežno civila. Ni posle 17 godina za te zločine niko nije odgovarao. Između ova dva tragična događaja, bio je i 9. mart 1991. godine. Početak narodnog bunta i prvi koraci demokratije ugašeni su suzavcem i represijom vlasti.
Crni mart za Srbiju bio je i 2003. godine. Dvanaestog dana ovog meseca ubijen je premijer Zoran Đinđić. Njegova smrt bila je, i do danas ostala, težak udarac tek započetoj demokratizaciji i modernizaciji Srbije. Godinu dana kasnije, 17. marta, na Kosovu i Metohiji dogodio se veliki pogrom nad Srbima. Paljene su srpske crkve, manastiri i kuće domaćina.
- marta 2004. godine dogodili su se najveći etnički sukobi na Kosmetu od dolaska međunarodnih snaga u srpsku pokrajinu u kojem je nastradalo 11 Srba, srušeno 935 srpskih objekata od kojih 738 srpskih kuća, 10 javnih objekata, škola, domova zdravlja i pošta. Proterano je 4 012 Srba iz šest gradova i devet sela. Posebna meta Albanaca bili su duhovno nasleđe i graditeljska baština srpskog naroda pa je srušeno, zapaljeno ili teško oštećeno 35 verskih objekata, među kojima 18 spomenika kulture.
Martovski pogrom je jedan od najtragičnijih događaja za srpski narod na Kosmetu. Ovakav razvoj događaja praktično je planiran od strane albanskih ekstremista i njihovih mentora kako bi se konačno etnički očistilo Kosovo i Metohija od Srba. Posledice martovskog nasilja ni do danas nisu sanirane, a najtragičnije je to što su pojedina mesta od tada ostala bez Srba, a ni 5% tadašnjih proteranih nije se vratilo u svoja mesta.
Preporučujem film Borisa Malagurskog „Kosovo: Can You Imagine?“ (Kosovo: Možete li zamisliti?)
Branislav Todjer 